U Beogradu otvorena prva nezavisna štamparija APM print
Beograd – U Beogradu je juče otvorena štamparija Asocijacije privatnih medija – APM print u kojoj bi uskoro trebalo da se štampa i naš list. Prema rečima direktora Radivoja Cvetićanina, APM štamparija kapaciteta 45 hiljada primeraka na sat predstavlja investiciju od četiri miliona dolara, a donacijom UNESKO, Evropske agencijije za rekonstrukciju, Francuske, Nemačke i Danske obezbeđeno je 3, 5 miliona. Ugovor o izgradnji nezavisne štamparije u Srbiji potpisali su 2000. godine Evropska komisija i UNESKO. Početni koncept pružanja ove pomoći bio je politički motivisan, a strani donatori želeli su da pomognu nezavisnim medijima koji su se opirali Miloševićevom nedemokratskom režimu.
Svetski dan slobode štampe u Beogradu
Generalni direktor UNESKO Koićiro Matcura pozdravio je otvaranje prve nezavisne štamparije u Srbiji. U jučerašnjem saopštenju ove organizacije UN, navodi se Matcurina ocena da štamparija „odražava ubeđenje da je nezavisna produkcija neophodna kako bi se učvrstila sloboda izražavanja i nezavisna uređivačka politika medija“.
U pozdravnom govoru na otvaranju štamparije Mogens Šmit je najavio da će Svetski dan slobode štampe UNESKO 3. maja sledeće godine proslaviti u Beogradu. „Želimo da odamo počast medijima iz svih bivših jugoslovenskih republika koji su razvili visokoprofesionalne standarde“, istakao je Šmit.
Nakon petooktobarskih političkih promena nastavljena je realizacija ovog projekta pošto je ocenjeno da, iako je došlo do poboljšanja položaja nezavisnih medija, ekonomski problemi mogu da dovedu u pitanje njihov opstanak. Štamparija je ustanovljena kao zajednička neprofitna delatnost između APM i kompanije Blic pres i nezavisnim medijima treba da obezbedi lakši pristup štampanju.
San i java
Zahvaljujući se donatorima Radivoj Cvetićanin, direktor Asocijacije privatnih medija i dnevnog lista Danas, kratko je poručio „Imali smo san, sada imamo štampariju“.
Asocijacija privatnih medija osnovana je 1999. godine. Trenutno su njeni članovi, koji imaju pravo korišćenja štamparije, dnevni listovi Danas, Blic, Ekonomist magazin, Republika, Svedok, Nedeljni Telegraf, Nin, Vreme, nedeljnik na mađarskom Csaladi Kor i agencije Beta i Fonet
Svečanom otvaranju štamparije prisustvovao je i Branislav Lečić, republički ministar za kulturu i medije, koji je istakao da je sloboda sredstava informisanja jedan od prioriteta Vlade. Podsećajući da je Vlada u tom cilju štampane medije oslobodila plaćanja poreza na promet, ministar Lečić je izrazio nadu da će novootvorena štamparija predstavljati nov podsticaj daljem razvoju slobode štampe. Ministar Lečić je u probleme razvoja domaćih medija ubrojao i lošu infrastrukturu, ali je i dodao da su najavljene nove donacije. „Budite sigurni da će Vlada učiniti sve da se te donacije i ostvare“, poručio je ministar.
U ime Evropske agencije za rekonstrukciju okupljene je pozdravio Adriano Martins. On je naglasio da je u Srbiji vidljiv napredak u oblasti medijskih sloboda. „Vidimo da se reforme sprovode u svim oblastima života, pa i u medijima. Evropska unija značajno doprinosi tim promenata“, rekao je Martins. Sa 780 miliona evra pomoći realizovane kroz Evropsku agenciju za rekonstrukciju, EU je, naveo je Martins, postala najznačajniji donator u našoj zemlji. Za pomoć medijima EU je u poslednjih 12 godina izdvojila 30 miliona evra, dodao je Martins. Prema njegovim rečima, mesto SCG jeste u Evropi, a za priključenje evropskim integracijama neophodni su slobodni mediji.
I ambasador Francuske Gabriel Keler naglasio je značaj poštovanja slobode medija. Keler, koji je govorio u ime ambasada sve tri zemlje donatora, podsetio je da je njegova zemlja „pogurala“ prijem SCG u Savet Evrope i upozorio da evropske integracije nužno znače i obavezu poštovanja standarda u oblasti medijskih sloboda. Finansijska pomoć Francuske za ovu štampariju iznosila je 465 hiljade evra, a Pariz će do kraja sledeće godine u različite projekte pomoći medijima uložiti 1,2 miliona evra, najavio je ambasador Keler.
– Radujem se otvaranju ove štamparije. Ovo predstavlja završnicu dugog procesa započetog 1999. godine odmah nakon ubistva Slavka Ćuruvije. Koristim ovu priliku da još jednom odam poštu pokojnom Ćuruviji, rekao je francuski ambasador, dodajući da je Ćuruvijino ubistvo bilo „vrhunac Miloševićeve represije nad medijima koje nas je uverilo da moramo nešto da učinimo“. On je ocenio da je u informativnoj oblasti stanje danas mnogo bolje, mada su odnosi između vlasti i medija daleko od idealnih.
– Osnovni problem privatnih medija u Srbiji danas jeste kako da se ekonomski održe na duge staze. Ova nova oprema će omogućiti da se medijima koji su članovi mreže APM olakša finansijska autonomija, a samim tim i samostalnost, poručio je ambasador Keler.
Direktor Odeljenja za slobodu izražavanja, demokratiju i mir pri UNESKO Mogens Šmit istakao je da je štamparija posvećena svim novinarima Srbije koji su se odupirali Miloševićevoj represiji i sačuvali slobodu izražavanja u ovoj zemlji. „Nezavisnost medija u tesnoj je vezi sa finansijskom nezavisnošću. Nadamo se da će ova štamparija doprineti tome“, zaključio je Šmit.
S. Biševac
Članak objavljen u listu DANAS 26.9.2003.